Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić


Do­nald Tramp će do­ni­je­ti ve­li­ke za­o­kre­te u ame­rič­koj unu­tra­šnjoj po­li­ti­ci, ali ti nje­go­vi pla­no­vi ni­su ostva­ri­vi, ako se na­sta­vi po­gub­na spolj­na po­li­ti­ka svjet­skog žan­da­ra. Glav­na Tram­po­va po­ru­ka ve­za­na je upra­vo za pre­po­rod SAD kao svjet­ske eko­nom­ske si­le. Po­što je prag­ma­tič­no uvi­dio da su evro­a­tlant­ska ko­la ne­u­mit­no kre­nu­la niz­br­do, da SAD ima­ju po­tre­bu za sta­bil­ni­jim me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma ka­ko bi on do­veo u red eko­no­mi­ju u svo­joj ku­ći, da se to ne mo­že vi­še po­sti­ći si­lom, jer SAD i NA­TO ni­su vi­še naj­ja­ča svjet­ska si­la, Tramp je bio do­volj­no hra­bar da iza­đe pred ame­rič­ki na­rod sa te­zom da Ame­ri­ka gu­bi bit­ku. Za­to je re­kao da Ame­ri­ka ne­će vi­še na­mje­ta­ti svo­je vri­jed­no­sti dru­gi­ma, da on vra­ća su­ve­re­ni­tet ame­rič­kom na­ro­du, jer je bit­no da gra­đa­ni kon­tro­li­šu vlast, a ne par­ti­je. Go­vo­rio je Tramp ona­ko ka­ko bi tre­ba­lo da zbo­re i vla­sto­dr­šci Cr­ne Go­re i Sr­bi­je, od­no­sno da „smo de­ce­ni­ja­ma obo­ga­ći­va­li ino­stra­nu pro­iz­vod­nju na ra­čun sop­stve­ne. Šti­ti­li smo tu­đe gra­ni­ce umje­sto svo­jih. Jed­na za dru­gom, fa­bri­ke su za­tva­ra­ne, a pro­iz­vod­nja je od­la­zi­la u ino­stran­stvo. Bo­gat­stvo sred­nje kla­se je ne­sta­lo i po­di­je­lje­no je po dru­gim ze­mlja­ma svi­je­ta“. Obe­ćao je da će Ame­ri­kan­ci ku­po­va­ti do­ma­ću ro­bu, da će bi­ti za­po­šlja­va­ni, od­no­sno da će im vra­ti­ti „ame­rič­ki san“. Nje­go­va obe­ća­nja sa­dr­že po­vra­tak na­ci­o­nal­noj dr­ža­vi i za­to će „od sa­da bi­ti: Ame­ri­ka na pr­vom mje­stu“, a ne kor­po­ra­tiv­no-fi­nan­sij­ski bank­ste­ri. Za­hva­lio se Bo­gu i na­vo­dio Bi­bli­ju da­ju­ći do zna­nja da će se nje­go­va ad­mi­ni­stra­ci­ja vo­di­ti hri­šćan­skim vri­jed­no­sti­ma.
Da­kle, u Bi­je­lu ku­ću je ušao čo­vjek ko­ji je unio pa­ni­ku me­đu evro­a­tlan­ti­ste, jer on ne­ma iste ido­le kao neo­kon­zer­va­tiv­na i li­be­ral­na ru­lja za ko­ju je agre­si­ja na Kosovu 1999. go­di­ne bi­la „uspjeh“ i ša­blon za kri­mi­nal­ne agre­si­je. Tramp je re­kao da že­li slo­gu sa Ru­si­jom, da je NA­TO „za­sta­rio“, da je bor­ba pro­tiv islam­skog te­ro­ra pri­o­ri­tet, a ne po­kri­će za po­dr­šku dži­ha­di­sti­ma. Isto­vre­me­no je na­go­vije­stio kraj Evrop­ske uni­je pred ko­jom se kla­nja­ju Go­spo­dar i Go­spo­dar­čić, jer se ona već ras­pa­da pod pri­ti­skom ra­stu­ćeg na­ci­o­na­li­zma unu­tar nje.
Za­to Be­o­grad i Pod­go­ri­ca već tre­ba da raz­mi­šlja­ju o EU u pro­šlom vre­me­nu, kao o ave­ti bez bu­duć­no­sti. Ali, ni opo­zi­ci­ja, ni vlast u nas ne­ma­ju men­tal­ni sklop da shva­te da je EU pro­šlost i šta do­no­si Tramp u kon­tek­stu si­stem­skog raz­vo­ja ame­rič­kog po­li­tič­kog ži­vo­ta, i ka­ko će se taj po­li­tič­ki (i kul­tur­ni) fe­no­men od­ra­zi­ti na spolj­nu po­li­ti­ku SAD. Jer, ako je Tramp uspio, kao pred­stav­nik ta­ko­zva­ne dru­ge in­du­strij­ske eli­te, da sa­gle­da si­stem­ske pro­mje­ne u ame­rič­kom dru­štvu, a ko­je za­htije­va­ju ko­rje­ni­te za­hva­te, ako je spo­so­ban da po­kre­ne pi­ta­nja ko­ja su ne­u­god­na za vla­da­ju­će kru­go­ve SAD, on će bi­ti re­a­li­stič­no-prag­ma­ti­čan u rje­ša­va­nju pro­ble­ma, uz va­ri­ja­ci­je u re­to­ri­ci, što je ne­iz­bje­žno s ob­zi­rom na slo­že­nost nje­go­vog po­sla.
Na sve ovo, srp­ska i cr­no­gor­ska opo­zi­ci­ja re­a­gu­ju kao da se ni­šta ni­je de­si­lo, a vlast kao da je po­bije­di­la Hi­la­ri za ko­ju su na­vi­ja­li Go­spo­dar i Go­spo­dar­čić. Je­su li se opo­zi­ci­o­na­ri do­go­vo­ri­li da li ho­će neo­li­be­ral­nu po­šast ili so­ci­jal­nu an­ti­glo­ba­li­stič­ku, da­kle na­ci­o­nal­nu dr­ža­vu? Po­što ne smi­ju da zuc­nu pro­tiv evro­in­te­gra­ci­ja, oni su ti­me pro­tiv so­ci­jal­ne dr­ža­ve i su­ve­re­ni­te­ta na­ro­da. Jer, jed­no sa dru­gim ne ide. A po če­mu je to on­da opo­zi­ci­ja, ako mi­sli isto što i vlast? Jer, opo­zi­ci­ja ovoj vla­sti je sa­mo onaj ko je an­ti­glo­ba­li­sta i ko je za so­ci­jal­na pra­va ko­ja ga­ran­tu­je na­ci­o­nal­na dr­ža­va.
Ne­će bi­ti bo­lje, jer na­ša opo­zi­ci­ja, sa ma­lim iz­u­ze­ci­ma, po­dr­ža­va evro­a­tlant­sku po­šast, ko­ja je i do­ve­la na vlast Go­spo­da­ra i Go­spo­dar­či­ća.
(Autor je ne­ka­da­šnji
ge­ne­ral­ni kon­zul
SRJ u Ba­ri­ju)